Ležanje kod bola u ledjima?

Bol u donjem delu ledja je jedan od najčešćih bolnih sindroma, koje značajno i dugotrajno narušava sportske, ali i svakodnevne životne aktivnosti, i umanjuje radnu sposobnost. Kao jedan od prvih načina lečenja ovog sindroma, još krajem 19. veka promovisano je mirovanje ležanjem u krevetu, u jednom od nekoliko preporučenih položaja. Iako se ovo i dalje često u praksi koristi, savremena znanja o uzroku i lečenju su ovaj stav značajno izmenila.

Mirovanje je kao tretman uveo škotski hirurg Džon Hanter (1728-1793), u svom istraživanju rana i inflamacije. On je smatrao da je mirovanje neophodno za ozdravljenje inflamiranog i povredjenog dela tela. Ovo mišljenje je kasnije podržao engleski hirurg Džon Hilton (1804-1878), kroz seriju svojih predavanja na Kraljevskom hirurškom koledžu u Londonu, na temu "Mirovanje i bol", tvrdeći da je mirovanje prirodni način lečenja inflamacije nastale nakon povrede ili rane.

Njihov koncept je kasnije proširen i ostvario je ogroman uticaj na čitavu medicinu. Mirovanje kao vid lečenja je uvedeno u mnoga medicinska stanja i oboljenja. (Shenker & Ellis, 2007)

Kada je u pitanju bol u donjem delu ledja, mirovanje kao način lečenja je uvedeno u uverenju da je bol nastao kao posledica povrede, koja bi nelečena dovela do razvoja hroničnog bola. Verovalo se da bi pokreti ili fizička aktivnost tokom bolne faze doveli do povećanja bola što je tumačeno repetitivnim povredjivanjem, te su kao štetni bili zabranjivani. Kod oštećenog intervertebralnog diskusa, mirovanje je uvedeno sa idejom da terapija ležanjem dovodi do smanjenja aksijalnog pritiska na diskus te će on da se nekako "vrati" u svoju normalnu poziciju. Iako nije bilo dovoljno naučnih dokaza, terapija ležanjem se održala i održava više od 200 godina. (Allan & Waddell, 1989)

Novi pristupi bolu u donjem delu ledja

Iako je još od samog početka bilo lekara koji su sumnjali u efikasnost i racionalnost ove terapije, tek se osamdesetih godina prošlog veka pojavljuju značajna istraživanja, i to najpre u cilju odredjivanja koliko ležanja je neophodno. Tako je na primer utvrdjeno da izmedju dva dana i sedam dana ležanja nema klinički značajne razlike u efektu lečenja. Zaključeno je da su dva dana ležanja neophodna ali i dovoljna. (Deyo et al., 1986)

Kasnija istraživanja su pokazala da ležanje bilo kog trajanja ne samo da ne doprinosi izlečenju, već ga često i odlaže (uz druge nepovoljne efekte po organizam, poput osteporoze, hipotrofije mišića, povećanja rizika ka dubokoj venskoj tromobozi, negativnih psiholoških efekata, i drugih). (Waddel, 1999)

Savremeno shvatanje bola u donjem delu ledja preporučuje ranu aktivaciju. Više studija ukazuje da zadržavanje normalnog nivoa aktivnosti uprkos simptomima ima isti ili bolji efekat od terapije ležanjem. Medicina zasnovana na dokazima od 2004. godine uključuje tvrdjenje da je kod akutne lumboishijalgije efekat primene ležanja na smanjenje bola i olakšanje svakodnevnih aktivnosti manje efikasan od zadržavanja normalne aktivnosti. (Hagen et al., 2004)

Kod hroničnog bola u donjem delu ledja, dokazano je da vežbanje poboljšava funkcionalni status, umanjuje bolne tegobe i smanjuje period narušene radne sposobnosti. (Lindstrom et al., 1992a,b)

Literatura

Shenker N, Ellis H. John Hilton (1805-78): anatomist and surgeon. J med biogr 2007;15(4):219–26.
Allan DB, Waddell G. A historical perspective on low back pain and disability, Acta Orthopaedica 1989; 60(3):1-23.
Deyo RA, Diehl AK, Rosenthal M. How many days of bed rest for acute low back pain? New Eng J Med 1986; 315:1064-1070.
Waddell G. The Back Pain Revolution, Churchill Livingstone, New York. 1999.
Hagen KB, Hilde G, Jamtvedt G, Winnem M. Bed rest for acute low-back pain and sciatica. Cochrane Database of Systematic Reviews 2004, Issue 4. Art. No.: CD001254.
Lindstrom I, Ohlund C, Eek C, et al.Mobility, strength, and fitness after a graded activity program for patients with subacute low back pain: a randomized prospective clinical study with a behavioral therapy approach. Spine 1992; 17:641-652.
Lindstrom I, Ohlund C, Eek C, et al. The effect of graded activity on patients with subacute low back pain: a randomized prospective clinical study with an operant-conditioning behavorial approach. Physical Therapy 1992; 72:279-293.