"Sling" miofascijalni kompleksi

U aktivnostima koje zahtevaju visok nivo pokretljivosti i kontrole pokreta kukova i karličnog prstena, do izražaja dolaze medjusobno povezane miofascijalne strukture slikovito nazvane "sling" (eng. praćka; bandaž, traka, treger, kaiš), a u našoj literaturi često nazivane miokinetički lanci.

Stabilnost karličnog prstena

Krrsna kost i sakroilijačni zglobovi predstavljaju zadnji deo karličnog prstena, zglobljen sa kičmenim stubom. Stabilnost sakroilijačnih zglobova je od ključne važnosti za adekvatan prenos sila izmedju trupa i donjih ekstremiteta. Ništa manja nije ni njihova proprioceptivna uloga u kretanju i održanju balansa težišta tela.

Stabilnost sakroilijačnih zglobova se postiže pomoću dva mehanizma: pasivno kroz oblik i kongruenciju zglobnih površina, ojačanih snažnim višeslojnim ligamentima, i aktivno dejstvom mišićnih sila koje prilikom stajanja, hodanja, pokreta trupom i drugih položaja i pokreta povećavaju kompresiju u tim zglobovima, doprinoseći time njihovoj stabilnosti.

Kombinacija dva navedena mehanizma je takva da pasivna i aktivna komponenta moraju da budu u ravnoteži. Ukoliko postoji manji doprinos pasivne komponente (genetika, oboljenja, povrede), aktivna stabilnost to nadoknadjuje naglašenim angažovanjem miofascijalnih kinetičkih lanaca. (Liebenson, 2004; Snijders et al., 1993)

Opisana su tri kinetička lanca koji stabilizuju karlični pojas:

Prednji kosi kinetički lanac (Anterior Oblique Sling)

Prednji kosi kinetički lanac uključuje pektoralni mišić, spoljašnji kosi trbušni mišić, naspramni unutrašnji kosi trbušni mišić, i poprečni trbušni mišić. Ovaj kinetički lanac svojom kontrakcijom komprimuje i stabilizuje čitav trbuh i karlični pojas, a naročito njegov prednji deo- pubičnu simfizu

Zadnji kosi kinetički lanac (Posterior Oblique Sling)

Zadnji kosi kinetički lanac obuhvata latisimus dorsi i kontralateralne mišiće gluteus maksimus i biceps femoris. Ovaj kinetički lanac pruža dodatnu stabilnost dejstvom na sakrotuberalni ligament, i posledičnom kompresijom sakroilijačnih zglobova.

Uzdužni kinetički lanac (Longitudinal Sling)

Uzdužni kinetički lanac čine multifidni mišići, duboki sloj torakolumbalne fascije i sakrotuberalni ligament putem duge glave biceps femorisa. Kontrakcija ovog kinetičkog lanca dovodi do prednje rotacije sakruma u odnosu na karlične kosti, zatežući sakroilijačne ligamente i "zaključavajući" sakroilijačni zglob. Tome doprinosi i povećanje tonusa torakolumbalne fascije.

Insuficijencija bilo kog od ovih kinetičkih lanaca može dovesti do lumbo-pelvične nestabilnosti i bolova. Ovo je naročito vidljivo kod trudnica i porodilja, kada su bol u zadnjem karličnog delu i sindrom disfunkcije simfize relativno česti. Ovaj problem se često javlja i kod sportskih aktivnosti visokog intenziteta, naročito kod hodanja, i pliometrijskog opterećenja. (O’Sullivan et al., 2002; Pool-Goudzwaard et al., 1998)

Literatura

Liebenson, C.The relationship of the sacroiliac joint, stabilization musculature, and lumbo-pelvic instability Journal of Bodywork and Movement Therapies (2004) 8, 43–45.
Snijders, C.J., Vleeming, A., Stoeckart, R.. Transfer of lumbosacral load to iliac bones and legs. Part I: biomechanics of self-bracing of the sacroiliac joints and its significance for treatment and exercise. Clinical Biomechanics 8, 285–294 (1993).
O’Sullivan, P.B., Beales, D.J., Beetham, J.A., Cripps, J., Graf, F., Lin, I.B., Tucker, B., Avery, A., 2002. Altered motor control strategies in subjects with sacroiliac joint pain during the active straight-leg-raise test. Spine 27, E1–E8.
Pool-Goudzwaard, A., Vleeming, A., Stoeckart, C., Snijders, C.J., Mens, M.A., 1998. Insufficient lumbopelvic stability: a clinical, anatomical and biomechanical approach to ‘‘a-specific’’ low back pain. Manual Therapy 3, 12–20.