"Vežbe za ledja" - dokazi i običaji II deo

Uprkos važećem mišljenju, veoma pokretljiv i fleksibilan trup nije odraz maksimalnog zdravlja i najbolja prevencija povreda (Biering-Sorensen, 1984; Burton et al., 1989). Programi vežbanja koji uključuju opterećenje trupa kroz čitave amplitude pokreta pregibanja, opružanja, bočnog pregibanja kao i rotacije trupa su dovodili do bolova i povreda. Umesto toga, preporučuju se vežbe mobilnosti udova (preduslov je, naravno, njihova fleksibilnost) uz zadržavanje neutralne pozicije kičmenog stuba. (Saal & Saal, 1989; Bridger et al., 1992; McGill & Norman, 1992). Za bezbedno vežbanje (nakon povreda) preporučuju se vežbe fleksiblnosti trupa bez aksijalnog opterećenja, dok se ono dozvoljava ukoliko je cilj vrhunsko vežbanje, ali i tada u vidu sporih pokreta bez naglih promena pravca.

Trening snage ili trening izdržljivosti lumbalnih mišića?

U literaturi je dokumentovano da je smanjena snaga mišića lumbalnog predela manja nakon povrede. Medjutim, to ne dokazuje da je smanjenje snage uzrokovalo ili omogućilo nastanak povrede (McNeill et al., 1980). Smatra se da je izdržljivost tih mišića daleko značajnija od njihove snage u pogledu sprečavanja nastanka povreda (Luoto et al., 1995).

Aerobno vežbanje i prevencija povreda lumbalnog segmenta?

Pokazano je da hodanje kao tip aerobnog opterećenja dovodi do veoma malog opterećenja pasivnih stabilizatora trupa, a pritom značajne aktivacije mišića stabilizatora (kroz njihovo blago ali dugotrajno opterećenje), što je veoma preporučljivo (Callaghan et al., 1996). Takodje, studije radjene na bivšim sportistima pokazuju daleko manje promena intervertebralnih diskusa u starosti kod bivših trkača u odnosu na veterane koji su se bavili sportovima snage i fudbalom (Videman et al., 1995).

Uticaj načina opterećenja lumbalnog segmenta trupa na efekat vežbanja je mnogostruk. Stoga pravilan izbor i doziranje elemanta opterećenja pojačava efekat vežbanja, dovodi do ranije restitucije motoričkog balansa i bržeg nestanka tegoba.

Literatura

Biering-Sorensen F. Physical measurements as risk indicators for low back trouble over a one-year period. Spine. 1984;9:106-119.
Burton K, Tillotson KM, Troup JDG. Variation in lumbar sagittal mobility with low-back trouble. Spine. 1989;14584-590.
Saal JA Saal ,JS. Nonoperative treatment of herniated lumbar intervertebral disc with radiculopathy: an outcome study. Spine. 1989; 14:4431-437.
Bridger RS, Orkin D, Henneberg M. A quantitative investigation of lumbar anti pelvic postures in standing and sitting: interrelationships with body and hip muscle length. International Journal of Industrial Ergonomics. 1992;9:235-244.
McGill M, Norman RUT. Low back biomechanics in industry in the prevention of injury. In: Grabiner MD, ed. Current Issues in Biomechanics. Champaign, Ill: Human Kinetics Publishers Inc; 1992.
McNeill T, Marwick D, Andersson G, Schultz A. Trunk strengths in attempted flexion, extension, and lateral bending in healthy subjects and patients with low-back disorders. Spine. 1980;5:529-538.
Luoto S, Heliovaara M, Hurri H, Alaranta M. Static back endurance and the risk of low back pain. Clinical Biomechanics. 1995;10:323-324.
Callaghan JP, Patla A, McGill SM. 3D analysis of spine loading during gait. Meeting of the American Society for Biomechanics. Atlanta, USA. October 17-19, 1996.
Videman T, Sarna S, Battie MC, et al. The long-term effects of physical loading and exercise lifestyles on back-related symptoms, disability, and spinal pathology among men. Spine. 1995;20:66-709.